Danas je naš veliki praznik,
u dva srca stalo je jutro.
Naše je vreme
rumeni vatromet u grudima,
stisak ruke u želji,
sigurnost u nepoznatom drhtaju.
Da, to smo mi.

Danas je naša kuċa do neba,
ne, ne tako visoka ili golema.
Naša kuċa bez šarafa i kuka,
u malim prozorima čuva kapi kiše.

Ne, nemoj sad da staneš,
korakom lakim donesi mi vino,

neka praznik naš najveċi utoli sreċu,
sutra se budim, voliš me više...

Tatjana M.