Ti si, Irena, sasma sigurno zaštitni znak ovog portala. Svojim svakonoćnim misaonim tapiserijama prostireš put u dan. Ova pjesma mi je jedna od najboljih jer uistinu daje odgovor na ono pitanje: "Ima li života nakon života?"

..."Pračloveku

zalivam skelet

in prastare

ostanke las"...

Pjesmu otvaraš eksplozivnim motivom koji tako udari u um, u duh, u svijest i promišljanje o živosmrti, grobu, vremenu poslije nas.

..."ni več prostora

samo za enega mrtvega"...

Irena, s dubokim užitkom spremam ovu pjesmu u svoj izbor, ali i u osobnu kolekciju pjesama koje kad sam u svom grobu čitam.

Podcrtanka. 

Spoštovana Nikita

Zelo si me razveselila, vsako besedo posebej, ki si jo napisala.

Res je, veliko napišem, veš eni besedi se prileže drugi in stavki

kar letijo. Si me pa prijetno osrečila za dobro jutro.

Ves tudi jaz rada berem tvoje pesmi, opišeš v besedi mnogo globine.

HVALA TI!

Smo pa vsi poetsko usmerjeni na lep način in to zelo cenim.

Draga Nikita lep,lepi dan ti želim, Irena

Tvoja po meni najjača i najmračnija pjesma koju si do sada objavila. Otvara grobove pokušavajući pronaći odgovor o životu nakon života. Išarana izvrsnim metaforama, zapetljana u kostima skeleta i u mislima crnih lubanja : Ova pjesma je prisutna duboko u nama. Bravo I.

Lean lepo pozdravljen

Pred časom sem razmišljala ali je boljše pisati o sreči,

glede občutka ali pa dati na list žalost.

Mogoče je temna, kot je večerno nebo, ampak vedno

pride do dneva da vidimo in čutimo.

Vesela sem tvojega komentarja Lean,

Irena

Izvrsna!

blackshull dobro jutro

Hvala ti in lep pozdrav, Irena