Probode me zrak sunčeve prizme. Prašnjav vazduh

daje im oblik, pa se na podu ocrtava pravougaonik. U tom

geometrijskom telu, komešaju se čestice. Sporo, teško,

kao san.

     Besciljno lutanje čestica koje se dodiruju samo

slučajnošću.

     Kao i mi.

     Želesmo da na nekoliko trenutaka zablistamo u

svetlosti.

     Dobro, znam, uhvatio me Neizdrž i budim ti neizdržljivu

želju da iskočiš iz sopstvene kože. Probudila sam u sebi

besne gliste.

     Oprosti, ali od naših pogleda vulkan se probudio, pa

moj svet posta izvrnuta torba iz koje su sve sigurne

činjenice istrošene.

     Stepenice pulsiraju kao srce u trku.

     Sirene buše kosti lobanje.

     Probudih u sebi besne gliste!

vladankacvetkovic