Biće to, svakako, rapsodija.

Nadam se, (a vidim to u snovima), dostojna Helene.

***

Noćas sam ponovo slušao devetu simfoniju.
I neke delove šeste i četvrte.

Odavno znam da je samo deveta
pisana u de-molu.

Nije tačno da je Betoven bio gluv.
Stari Ludvig je čuo ono, 
što mnogi nikada nisu, i neće.
Čuo je Muziku.

Čuo je samo Muziku.

***

Ima dana kada volim kišu,
ne tražeći naročit smisao u njenim kapima,
i ne pomišljajući na gravitaciju.

Ni na to da li je priča
o prolaznosti i trajanju 
smislena ili besmislena.

A oduvek mi je bio besmisleno
kada sam čitao ili slušao
o tome,
kako je opadanje lišća
jedan od simbola jeseni.

Lišće se suši i opada samo zato,
što je nekim biljkama takva fiziologija.

Ne zbog toga što to jesen traži od njih.

Uostalom, uvek je negde, 
i uvek je nekom - proleće.

***

Jedna od poslednjih 
pesama o Heleni, 
govoriće samo o muzici.

Zato što je potpuno jasno,
da nema lepše muzike od Helene.