PEĆINA
kroz moju nutrinu prošle su horde…
survala sam se u sebe pećinu
ostavila svoje otiske dlanova
pronašla pero nekog Indijanca
bisernu perlu neke dame s kraja osamnaestog veka
potkovicu slomljenu ledom
seme izumrlih
podupirače koje sam postavljala kad je nadirala vodurina
nađoh secesionističke fragmente, impresivne, futurizme, renesansne građevine
Realizam je nepodnošljivo kreštava ptičurina
baruština gde ni žabe ne zalaze
Izašla sam tiho i sela sebi na glavu.
Jelena Stojković Mirić
Hvala!
Lp
urednica
Poslano:
25. 10. 2018 ob 19:58
Spremenjeno:
25. 10. 2018 ob 19:58
Jama kot zatočišče pred vdorom civilizacije in vseh njenih epoh, in iz katere se je konec koncev tudi treba izseliti, pa čeprav na (v?) lastno glavo (svoboda misli - je edino, kar ostane?) ... čestitke,
Ana
Hvala, Ana.
Lp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Jelena Stojkovic Miric
- 16. 10. 2018 ob 22:17
- Prebrano 691 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 73.88
- Število ocen: 5