Jutro je i ove nedelje 
svoju ulogu života, ljubavi, rajskog buđenja, 

po nekog pitanja, donelo na svojim prohladnim nedrima...

Šta je sa snovima...
Pamtiš li ljubavi...
Pamtiš li svoje osećaje,
ili su osećanja uskomešana...
Ljubav, ta čarobna reč
koja budi vatru u nama
u jutarnjem odsjaju čudno se nešto
jutros prolama...
Čudno...
Istovremeno pali i gasi.
Žeže i ledi...
Tražim reči,
nestaju kao lastavice u jesen ranu...
Ostaju prazna gnezda.
Po neko pero, ćarlija na vetru
prkosno pokazuje da će lastavice
opet doleteti, opet će cvrkutati,
opet će reči u punom sjaju zasijati...
Da nas greju,
da nas vole,
da se volimo...

Dragana Andric