po brezama nežnim rudnulim od ruja
poput zmije bele plazi rana zima
i ruj zlatni veze srebrom prve slane

još dan samo koji breze će da kiti
odora zlaćana što žad smeni zelen 
pa poslednji pev lišća ugušiće tmine

magle će i slane zamlečiti jutra
pod pokrovom od mrtvog preverovskog lišća
ravnodušna trava spavaće bez snova

a ja sva samoća pod poetskom maskom 
još ponekim listom vijorim na vetru
dok mi zime moje dušom plazi tuga

ej da bogdo duša stari kad i telo
pa da travi nalik san bez snova spavam
da ne pamti srce zeleno listanje

srećno li je lišće jer nema sećanje 
ni želju bolesnu da i svelo traje
niti bol zbog bele srebrne vezilje

nena_miljanovic