Marija, o haikuu učim tek godinu dana i smatram da je to kategorija koja se i ne može do kraja shvatiti i naučiti. Osnovama me poučio jedan od ponajboljih hrvatskih  haiđina koje poznajem, međunarodno priznat, briljantnog pera i još briljantnijeg uma. 

U više navrata danas vraćala sam se Vašem uratku. Uhvatio me u trenutku. U sadašnjosti. Zamislio me i dao mi opciju. A haiku jednim dijelom upravo jeste o tome.

Vaš haiku smatram uistinu briljantnim i on predstavlja, po mom shvaćanju, bit haiku umjetnosti. 

Svatko može napisati haiku, ali rijetko tko može isporučiti trenutak, sadašnjost, proces razmišljanja. Vaš Haiku 117 u meni je upravo to polučio i mišljenja sam da svakako mora biti podcrtan jer se iz njega može puno naučiti o samom haiđinskom procesu PROMIŠLJANJA. Kod haikua proces razmišljanja, promišljana trenutka u sadašnjosti veoma je bitan.

Eto, toliko od mene. Nisam ja stručna niti pozvana da ocjenjujem, ali ovako razmišljam i još bitnije, ovako osjećam.

Veliki Vam podrav, draga Marija!

Lep! Naj najde pravo pot.

lpb

Draga Nikita,

hvala ti za dotik  (prosim, da tudi ti mene tikaš).

Da, lahko rečem, da me Haiku kot nadvse zahtevna pesniška oblika zaposluje že kar nekaj časa. Svoja 

" videnja" skušam v določenih zlogih in verzih podati bralcu in vedno upam, da bo v pesmi videl to, kar vidim jaz ali pa bo morda našel še kaj, kar ni napisano.

Se pa šeeee učimmm

in veseli me, da te je tokratni Haiku spodbudil k res izčrpnemu komentarju.

objem 

Marija

Draga Branka ☆

hvala za dotik.

Lep pozdrav

Marija

Ps.: pogrešam tvoje prispevke!