dotakni me tišinom
nebeskim lutanjem
probudi me milinom
nježnim šaputanjem
i ne, nemoj da me imenom krstiš
uđi u snove bezimenoj
i budi ništa i sve
i budi sve i ništa
kad nebo se saspe
a zemlja zadrhti
kad srna u grudima
vuka sluti...
i ne, nemoj da se imenom zoveš
budi bezimeni
u tišini
u dubini
u samoći
budi moj
u tuđoj noći
Ovo je baš ono što se naziva poezija. Odlično Ljubice.
Prelijepo Ljubice. Srce čežnju budi.
Lijep ti dan,
Veliki pozdrav, salke
Ljubice, zavidim Bezimenom. Tog sretnika si prekrasnim stihovima isplela.
lpm
Hvala Lean :-)
veliki pozdrav leti u Rijeku
Ljubi
Hvala Salke što si tu i čitaš moje stihove...
pozdrav do nekog novog viđenja
Ljubi
Hvala Mirko uz osmijeh koji si mi poklonio svojim komentarom... možda i Bezimeni ime nadjene... :-)
pozdrav uz osmijeh
Ljubi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!