OLOVO
U sutone lakše je pisati, teže disati,
U senama reči su vlažne, a vazduh gust.
Iza nebodera olovnog oblaci kupe prašinu,
Sve teško je kada vazduha nema...
Ali kao da je lakše postojati. Kad pritišće nebo, vlaga guši, tijelo bubri... Samo su riječi plošne, nesavitljive, lakopere...
Kao da je po južini ova nesvakidašnja minijatura o trenutku težine i umora. Ma Tatjo, :*
Hvala na komentaru!
Tatja
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 16. 09. 2018 ob 10:58
- Prebrano 416 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 231.27
- Število ocen: 11