HRABROST

 

Jesenje drveċe
poput dva reda oštrih zuba
nedužno preti odlascima:
Ptice nejake, stežu omotač,
drhti perce na vetru,
uzima još jednu nijansu sive
te oblačnu boju prenosi do daha.

 

Kakav to može da bude dan,
koji po redu, takav,
pita bledo lice.
Oko vrata mu teška marama:
I to je olovo,
i to su seċanja,
to je niska godina okaĉena uz grudi otoka,
mora su im sudbina,
kao jednom, u mladosti,
kada je borova iglica vredela zlata...

 

Sada je samo sedo drveċe nerazum razuma,
glavu okreċe kao ptica bez sna,
nema više pitanja,
jesenje drveċe u vilici podrhtava,
oštri zubi
dodiruju prazninu davnog poljupca.

 

On je odavno mlad,
sada je hrabar i star.

 

Tatjana M.

mirkopopovic

Poslano:
08. 09. 2018 ob 14:08

                               Ljepota poetskog i snaga tematskog zadrži.  

                                    Odlutam s tim versima. Nekamo.

                                                        lpm

Zastavica

Tatjana M.

Poslano:
08. 09. 2018 ob 15:34

Hvala Mirko, tako nekako i tako je...

Lep pozdrav, Tatjana M.

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Tatjana M.
Napisal/a: Tatjana M.

Pesmi

  • 08. 09. 2018 ob 11:37
  • Prebrano 388 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 209.9
  • Število ocen: 8

Zastavica