NIJE TO NIIŠTA
Od gomile do misli.
Branim se ćutanjem.
Putujem.
Dvadeset stepenika muke
za onu koja teško diše.
Uspon zapišu modri prsti
a svaki šum je brži.
Ako se zakašljem,
ta razularena lavina
obrušiće se na donjem spratu
i zvecnuti samosažaljenjem.
Ma, ko sam i gde si!
Napolju je tvrdi svet,
čini se da moje kofere
izvrće i ruga se:
Prazni, prazni!
Ta sam!
Sve što pocepaste
pretvarajući se da ničeg nema,
sve što privijate na modra mesta,
moj je jedini imetak.
Videste li njega?
Na obližnjoj pijaci bira narandže
za ozeblu dragu?
Možda doleteli šal od kašmira
u čudu gleda, udahne
pa ga sakrije ispod snega.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: julijanabalaban
- 27. 08. 2018 ob 11:43
- Prebrano 415 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 121.8
- Število ocen: 5
