***
Na dan našega venčanja
Koje se po matičnim knjigama nije ni dogodilo
Došla je sva u belom iz nekog njenog samozaborava
U moja neimanja nevinija od jutra nedočekanog
Zbog čega sam se njoj još kao slutnji dalekoj
U zanosu ljubavnom za zauvek obećao
Da nam glave kruniše lovorovo lišće
Da nam ruke belo uvezuje platno
I iz istog pehara
Da ispijamo
Vino
Včasih najmočnejše podobe preživijo, ker so nastale znotraj in jih nobeno trajanje ne more spremeniti ... čestitke,
Ana
Hvalaaa Ana!!!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 04. 08. 2018 ob 21:49
- Prebrano 525 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 183.98
- Število ocen: 8