Crtež
Duž zapadnog obrisa svog oka
crtam za nas
jednu obalu,
jednu stazu
i maleno stablo šljive,
modro poput otoka
kojim nekad hodasmo
lijepi, neumorni
i znojni od ljubavi.
Lijeni macaklini
skrivahu se
od omare naših tijela
u Kristovom trnju
i sjenama kiše.
Sve pjesme prije nas
bijahu o nama
i o mraku poslije nas.
Pod osekom zemlje
držiš me za ruku,
dok srebrni galioti
u svojim jamama
bdiju nad našim otokom
i malenim stablom šljive.
Sve pjesme prije nas
bijahu o nama
i mraku poslije nas.
Kako fenomenalno. Jedan od najljepših stihova što sam pročitao.
Odlična. I odlično napravljen prelaz glagolskih vremena, što uopšte nije lako. Bravo!
Lp, Milen
Milen, hvala Vam. Vaš osvrt vrlo me obradovao. Vrlo. Srdačno!
Lean, hvala. Takvi stihovi ispišu se za neke posebne ljude.
Zanimiva, skoraj bi rekla, drugačna, kot smo je vajeni pri tebi (o smrti ...), saj govori o ljubezni. Podložena je z izvrstnimi podobami, ki ustvarijo iluzijo minljivosti, izhodiščna in končna točka pesmi (sliva) izpričujeta dokončan krog. Čestitke,
Ana
Da, jedan otklon od moje ravne crte... Ano, hvala!
Ne znam kako je mogla proći pored mene. Odlična poezija, moćnim izričajem napisana.
Čestitam, Branka!
Pozdrav frende.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 20. 07. 2018 ob 20:51
- Prebrano 605 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 179.39
- Število ocen: 9