SVE ĊE PROĊI

 

Oseċaš li žeđ,
na umoru leta
koje se pretvorilo 
u istečenu venu,
vidiš li vrele grozdove
na putu do našeg sela?

 

Nestaju kuċe u vodi,
ističe vreme u koracima.

 

Umorilo se Sunce,
umorno je nebo,
umorna je voda, od sebe same.

 

Stojim na tankom svilenom rubu,
sve nekako mislim da nisi odustao.

 

Kao neki od bogova,
sa mojom divljom prirodom
boriš se vešto i pravično.

 

Dok nestaju kuċe u kojima niko ne živi,
naseljujemo vrele grozdove života i smrti.
Borimo se kao ose pod pretnjom,
zamah nedovršenih kiša
stvara vetar što ċe proċi.

Tatjana M.

mirkopopovic

Poslano:
08. 07. 2018 ob 19:35

Pjesnički zrelo. Posebno privlačno. Užitak za čitanje.

lpm

Zastavica

Tatjana M.

Poslano:
08. 07. 2018 ob 19:56

Hvala Mirko na komentaru, kao i podršci mog načina.

Lep pozdrav, Tatjana.

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Tatjana M.
Napisal/a: Tatjana M.

Pesmi

  • 08. 07. 2018 ob 16:33
  • Prebrano 222 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 248.18
  • Število ocen: 10

Zastavica