Poesía del mal
Kroz usmine
mliječnih staza svemira
nazirem uštap tvog tijela.
Do pola si bog,
od pola ja.
Između pasija je zlata:
tama.
Sanjao si.
I ja sam sanjala
krošnje sekvoja
na ekvatoru vremena.
Pod njima, izdahnuo si
nevinost iz mene
i položio je
pred Evina zmijolika stopala.
Zoveš me Damaris,
kći carinika vjetrova
i otkupnika zlih voda.
Zoveš me jedina
u trojstvu smrti.
Zoveš me.
Na tvom licu počivaju
ruke mrtvih pjesnika
koje pišu poeziju prokletih.
(Nisu ih mogli
sputati pod zemljom.)
Poesía maldita.
Zoveš me Poesía maldita
dok prebireš
rubinsko zrnovlje mogranja.
Zoveš me.
Zoveš me Poesía desagrada.
(Moji su dlanovi
sunce razdanili zlom.)
Čelo polažeš na pubis
crvene kaverne krematorija,
jezikom rujući jutro.
Uzdigni se nada mnom
i svoj mrak svrši u komori sna.
Zoveš me.
Zoveš me Poesía condenada.
Zoveš me Damaris.
Moje ruke umiru
daveći mrtve pjesnike.
Zovu me Poesía.
Poesía del mal.
Ovo je vrh vrhova, jedna od tvojih najboljih.
Lean, hvala!
ludo more, more ludo...kažemo, kad ne znamo reći, šta sve on znaći :)
<3
Poezija, ki sodi, kaznuje, izpričuje zlo, ki je močnejša od smrti njenih ustvarjalcev ... z branjem - kot bi se dokopali do njenega praizvora ... izjemno slikovita in navdihujoča pesem, čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 04. 07. 2018 ob 20:51
- Prebrano 705 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 256