prvi dan je bio prevruć

gledali smo samo oblake

kiše nije bilo ni od korova

drugi dan je bila pustinja

ruža je ličila na veliko polje

treći dan je biser procvao

na staklu mesečeve harfe

samo što ljubav ne dolazi 

tako blizu i zauvek sporo

dozivanje života na krilima

usporenog vetra ima sudbinu

miriše boja na nebesku dugu

dok kičicom pera oslikavam

pticu u akvarelu svojih snova

zašto je nestala pesnička boja?

kada ptica je pobegla iz kaveza

a pustinjska ruža umire bez ljubavi

nad vetrom oluje na krilima snova.

Srecko Aleksic