noćas ću na mansardi krova

gledati zvezdane siluete

ptice su otišle na spavanje

umiru reči bez traga i sete

poslednji opušak poljubca

na vratima spavaće sobe

govoriš mi da me beskrajno voliš

a nikad nisi sa mnom spavala

pun je mesec noćnih senki

potonuo je brod od hvalisanja

ispio sam desetak kafa i sokova

brzi voz je otišao za Maribor

u koferu pismo sa po nekim slovom

poslednji roman Orhana Pamuka.

A planine za mnom odjeknuše

dok si se svu noć gola svlačila

ispijam gorčinu svoga bola

zadnji put si mi nešto spremila

da liči na ljubav sa ukusom cimeta.

noć je uveliko obasjala nebo

razvezdavam slikarsko platno

siluete moga Boga vise o klatno

hiljadu razloga ima da ti kažem-zdravo

dok voz putuje u prelepu postojbinu

sličnoj portretu o postojnoj pećini

gde se naslovi pesme same nižu

kao siluete slika u pokretu voza.

Srećko Aleksić   Beograd.

Srecko Aleksic