ja nisam toliko izuzetan
da bih svima išao u zagrljaj
nisam ni prividno prepotentan
usmeren prvim zracima Sunca.
igra mi je smrt šarenog leptira
što uzdahom budi zaspalu svest
na prozoru promašenih pogleda.
nisam toliko ni dopadljiv kao monte Kristo
jak i samouveren u otmici ljubavi
mali komadić slomljenog stakla
što bljesne u mraku da se vidi
rasečenog na dva jednaka dela
u mozaiku ljubavi šta bih još htela
kada je noć gluplja od jutarnjih šetnji
u provodu zalutalog miša i sive mačke!

Srecko Aleksic