Stojim na Starom groblju u Nišu
Šta je ono Pepi rekô? „NEIZVESNOST ČAK I SMRT MOZE UCINITI LEPOM.“
Prisećam se, a iza mene radnik grabulja grob.
Seo je, popio flašu piva
I nastavio da sređuje.
Ja sam popila litar poetike
A ose su mi kružile oko glave.
Znala sam da bi mi rado ubacile tačku
Kao što bi to i čovek s grabuljama.
Moje prisustvo ga je jako privuklo
Dva umobolna stvora žive nadomak smrti

Marina Adamović