nisam dovoljno dobar

da bih rastao kao drvo

svisokim granama krošnje

dovoljno hrabar da razvučem osmeh

čak i kad kiše liju.

prekršim sve zakone vremena

zaustavim ga i krenem

suprotnom stranom trotoara

dopustim vremenu da ostari

dok drvo o nama suprotno razmišlja

i pusti korene duboko u krošnju

upalim prokletu muziku tišine

i preokrenem zavet

večnog ćutanja

gadjali kamenjem prljave istine

ali koračaš uvek bez etike čist

Ne zaboravi to !

Dok novo drvo izrasta samoniklo...

razmišljanja padaju u vodi.

Srecko Aleksic