nisi ti dušo za led stvorena
(neka mi oprosti Tin)
niti tu prolazi priča
o ledolomcu i srcima

odjahaću uskoro
na svom sablasnom vuku
u jedan od svojih ponora

ja nisam više ničemu sličan
i ne želim biti

težio sam u neko vreme kamenom cvetu
ili drugim istinama u pravim bajkama
sad više ne

nije mi više milo ovo naše pohabano
i gotovo sasvim istrošeno sunce

dah mi je suv
vreo
pustinjski
kao onda kad sam prvi put umro
tamo negde na jugotstoku

reći ćeš 
da zapravo nikad i nisam bio mlad
bio sam
sve dotle dok sam uspevao 
da zauzdam svoje demone

ja više nisam ničemu sličan
niti ću ikad biti

dugo sam vremena hranio iluziju
da snovi mogu da budu pandan sećanju
i da se sve teške magle moraju jednom dići
kao zavesa u nekom palanačkom teatru

mislio sam vrlo nerazumno
kako je možda moguće
da i crna boja ipak ima nijanse
sad više ne

sad više ne