Govorila je da će otići, 
da će ići za svojim snom, 
do svetlosti.

Molila me da joj otvorim nove vidike, 
da joj odškrinem vrata raja.

Rekla je kako sanja vodu života,
vrelo ljubavi, 
veliki talas.

Hrlila je, 
u mašti, 
besprostornom, 
bezvremenskom, 
beskrajnom.

Prizivala je neostvarene svetove, 
verujući 
i ne verujući 
u volšebno.

Živela je u pogrešnom smeru,
negovala putanju slepe ulice.

Milovala je nagoveštaj nade, 
mamila u sebi snagu da javu približi snu.

Tražila odgovor na život 
u kretanju tekućîh fluida. 
I u nekim pesmama.

A ja sam, izgleda, 
ipak bio 
samo prolaznik u njenim snovima.