Verujem u istinu,
koja mi kaže kada da verujem
ili da ne verujem.

Niko ne može da me ubedi
da je krv vučja skuplja od krvi jelenske,

krv je krv i kost je kost,
smrt ne bira, ne prosi i ne zahteva,
a veoma dobro znam:
nikad od mrtvog živo.

Nek’ je sve jeres,
moje pesme i moje priče,
moji besovi, snovi i ljubav,
i moje sahrane, i tugovanja
moja veselja, svadbe i daće ...

pa čak i moje postojanje 
takođe samo jeres nek’ bude,

svaka je jeres bolja od dogme.

Ja ni u smrt ne verujem,
u život posle smrti još manje.

Nema ponosa bez žrtve,
a žrtva je moja mala, ništavna,

šta je jedna ljudska žrtva
spram onolikih verovanja?

Ne ponosim se i ne opraštam se,
niti se kajem il’ nešto žalim,
samo hvatam dah za sledeću jeres,

jer ako su moje jeresi
makar i nestalni putokazi
na pustinjskim dinama

možete me i dalje zvati nevernikom.