Imam samo tebe,

tu, ove zime.

Ogrev je tvoj bes, meni je i on vażan kada me ne gledaš.

Kada ptice popadaju od umora,

dozvoli da budem mlad i da imam samo tebe,

da budem pesmi početak i da ne umem stati 

u pogledu kojim se predstavljaš noċima,

da si Reka,

da si Suza od mora suza,

da si Vetar u mirisu pučine,

kojoj se divim što nazire se 

i noćas mi u pesmi treba.

Imam samo tebe,

na kraju,

gušiš me i živim.

Tatjana M.