I svet je drugačiji od kada si tu
Sada pravilnosti primećujem u svemu

Ponavljaju se krivulje kretanja u uličnom metežu
I držanja za ruke uspostavljaju ravnotežu
U celokupnom svemiru

Gledanje u oči ravno je pogledu ka zvezdama
Kroz jedan od onih ogromnih teleskopa
Na vrhovima Anda

Prazne ruke su prve pustinje
I zato su nam dlanovi ispresecani linijama

Ne, ja nisam od onih svetaca koji hodaju po zemlji
Umotani u grubo sukno od nečešljane vune
Bosonogi

Ja hodam lepši
I veći
I bolji
Sa tvojim glasom zarobljenim u ušnoj školjci

I dopuštam znoju
Da se na meni isuši
Za jedno zrno tvoje soli

U danima kao što je bio ovaj dan današnji
A mogli su biti i neki drugi dani
Sasvim obični

Na pitanje o tebi
Konačno sam došao do pravog odgovora
Ti me dušom svojom zoveš - jer moja si Anima

Željko Medić Žac