TAKO TI SVEGA
Tako ti svega,
ne spominji mu imena,
dok mi nesanica,
uzdrhtalih koljena,
rađa nedonoščad sna u stugu jutra.
Tako ti svega,
ne spominji mu imena,
dok ta čarolija na dlanovima vjetra
ima miris moga otvorenog tijela
i potpunost njegovog milovanja;
o, tako ti svega,
ne spominji mu imena,
dok ne postanem sjena sunčanog dana,
što na pragu naježenih trava shvata
da nebo nikada ne zaključava vrata
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 17. 04. 2009 ob 16:03
- Prebrano 1065 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 370
- Število ocen: 10
