KARIKE
Probuđeni...
Nikakva je kiša,
vetar olupine razvaljuje.
Nikakva je kiša,
probuđeni za nešto, satom koji klacka uvek isto,
uvek isto i dosadno.
Probuđeni...
Pijemo čaj,
odlažemo kačenje zavesa, odlažemo snove zarad našeg ċutanja.
Retka reka kiša je izmišljena,
a prijala bi tako zvučna slika
uz nas dvoje
uvrnutih,
slepljenih,
sa komadiċem keksa u kafi, što izlučuje rastvoreno brašno
od pre sto godina.
Probuđeni...
Napadalo je suvo granje u krilo krpene veštice.
Ni vetra,
ni sna,
ni od kiše traga.
Vatra ukazuje na primirje dana.
U krilu je toplo,
veštica je
izgorela do sada.
Zanimiva pesem o mrakobnem sožitju ... morda bi pesem pridobila na sporočilu, če bi črtala zadnja dva verza. Kaj meniš?
Lp, Ana
Hvala, Ana. Zaista, bolja je sa Vašom sugestijom da izosttavim zadnja dva stiha.
Lep pozerqv, Tatjana.
Tatjana, samo še prosim, da pesem objaviš v latinici (saj tako je bila tudi prej?), lp,
Ana
Pesma je objavljena latinicom, ne znam zašto se pokazala u ċirilici. Prepraviçu je.
Lep pozdrav, Tatjana.
Čestitke k pesmi, ki nas s svojim razpoloženjem posrka v resnične prostore, prepredene z izmišljenimi, da bi poudarile občutje pesmi,
Ana
Najlepše hvala na sugestiji, komentarima i na podčrtanki!
Lep pozdrav, Tatjana.
Čestitam na podčrtanki!!
Lp, Milen
Hvala, Milene.
Lp, Tatjana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 18. 01. 2018 ob 22:04
- Prebrano 564 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 205
- Število ocen: 5