noćima ne spavam
osluškujući prve lepete
znak da mi se ptice vraćaju

nikako da ih čujem
verovatno je još prerano
ili prekasno
prerano za njih
a prekasno za mene

ponekad se pomolim
nekom svom Bogu
ne mareći za to da li me čuje
ili je možda zaspao

čekam da dođe maj

ne znam tačno zbog čega
ali uporno čekam da dođe maj

počinju da mi se priviđaju krinovi
beli krinovi u cvetanju
beli krinovi u belom majskom svitanju

otpijem gutljaj vina iz čaše
dobrog
uvek crvenog
gotovo crnog
čini mi se da je sve tamnije
kako noć odmiče

baš sve

i vino
i noć
i čekanje

i opet osluškujem
ne bih li čuo prve lepete

činim to sa upornošću ludaka
ili zaljubljenika

čekam da dođe maj

da se vrati odnekud iz beskraja

nadam se da nije zaboravio
na ptice i krinove
na cvetanja
i na bela prozračna jutra

prisećam se slika starih majstora
Botičelijeve „Primavere“
i još nekih

kao da se lelujaju
gledane kroz čašu sa vinom
i kroz zavesu od duvanskog dima
dok budne noći
polako prolaze

u iščekivanju da dođe maj

Milen Šelmić