lavirint sećanja
često ume da zavara

ne treba uporno zalaziti u njega

***

samo jedna ptica je pevala
ostale su ćutale
ili nisu postojale

a bilo je vreme cvetanja…

čitavo Nebo se pretvorilo u ariju
ptica i Nebo u sazvučju

malena ptica
i veliko nepregledno Nebo

slivao se lagano taj dan
neumitno se pretvarao u Sada
ostvarujući svoju jedinu svrhu

da postoji

ptica je i dalje pevala
u svojoj nasumičnoj harmoniji sa Nebom

a bilo je vreme cvetanja…

eh
tada je još postojalo Vreme
a mi smo verovali u Čaroliju

***
nekoliko časaka posle saznanja
nastupio je osećaj

kao da se najednom stvorio tu
začudio nas
i zatreperio

u momentu sam se pobojao da će nestati

ne
nije nestao
ostao je ovde
i traje

Milen Šelmić