BEZIMENI

Tko si
ti što okrećeš suncokrete
i nosiš kišne kapi
Ti što sjediš na klupama
u noćima samotnim
u tamnicama
u zidinama
Ti što zavijaš na mjesec
sanjaš praznih koraka
Tko si
ti bezimeni
suđeni
osuđeni
ti što mijenjaš pelene
bolesnima
brišeš prašinu s drumova
Tko si
osuđeni
nagrađeni
ti što razumiješ
jecaj nerođenih
jauk jalovih
Tko si
bezimeni
jedini
uzvišeni
Ti što krotiš prerije
besani
beznadni
tko si
moj
u meni rođeni
nerođeni
Tko si
ti što bojiš livade
bereš plodove osušenih grana
Ti
zasanjani
nesanjani
jedini
bezimeni
Tko si
moj u meni
nesuđeni

Ljubica Ribić

mirkopopovic

mirkopopovic

Poslano:
09. 01. 2018 ob 16:36

ODLIČNA!

Zastavica

Ljubica Ribić

Ljubica Ribić

Poslano:
09. 01. 2018 ob 20:35

hvalaaa Mirko


Zastavica

Ana Porenta

Ana Porenta

urednica

Poslano:
13. 01. 2018 ob 21:39

Pesem, ki ponavlja vprašanje in se premika iz zunanjih pojavov (sonca, ljudi) in dejavnosti (delovanja) v njihov neobstoj (nerojeni), vse bolj navznoter, da se bralci nenadoma zavemo, da smo v vrtincu notranjega boja (ki nam je tako znan) - ta pesem ga na zanimiv način razprostre navzven ... čestitke,

Ana

Zastavica

Ljubica Ribić

Ljubica Ribić

Poslano:
14. 01. 2018 ob 12:00

hvala Ana, doista me raduje odabir ove pjesme i tvoj komentar...

zagrljaj

Ljubi

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Ljubica Ribić
Napisal/a: Ljubica Ribić

Pesmi

  • 08. 01. 2018 ob 20:44
  • Prebrano 683 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 269.59

Zastavica