vrijeme
udaram vrijeme
nejakim rukama sreće
zatvaram ga u samicu tišine
a ono se iskrada mimo zatvorenih vrata
i onako izudarano
pronalazi pogužvane snove
neispeglane košulje
pokidane Äarape
udaram ga snagom zabrane
zakljuÄavam u podrume
vežem u Ävorove
a ono lažljivo sjeme
klije sve brže i brže
juri u sutra bez zadrške
bez Äekanja
bez mene
udaram ga snagom Äemera
ne priznajem poraz
sumanuto se držim s ove strane
pokidanog sata
iscjepanog kalendara
slaveći pobjedu
ne tražeći predaju
prekrivam ogledala
sretna ulazim u zamku
van vremena
Hvale vrijedno je ovakvom poetskom snagom suprotstaviti se onom (vremenu, dakle) koje je neumoljivo, neizgubivo, pobjegne i pobijedi nas u sferama naÅ¡ih iskustava. Na tu temu o njegovoj "gladi" za nama, za naÅ¡im trajanjem valjalo je napisati uradak koji se Äita sa divljenjem.
VPM
hvalaaaaa
srdaÄan pozdrav prijatelju
Ljubi
Ljubice... Vi ste rijeÄju uspjeli sruÅ¡iti taj viseći most kojim vrijeme povezuje danas u sutra. Nježne su VaÅ¡e ruke, ali su i te kako u ovom uratku sledile vrijeme. ÄŒestitam!
hvala Vam Nikita... raduje me da Vam je moja pjesma bliska i da je osjećate...
srdaÄan pozdrav
Ljubi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 21. 12. 2017 ob 08:00
- Prebrano 740 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zakljuÄeno!
- Å tevilo doseženih toÄk: 115.08