vrijeme
udaram vrijeme
nejakim rukama sreće
zatvaram ga u samicu tišine
a ono se iskrada mimo zatvorenih vrata
i onako izudarano
pronalazi pogužvane snove
neispeglane košulje
pokidane Äarape
udaram ga snagom zabrane
zakljuÄavam u podrume
vežem u Ävorove
a ono lažljivo sjeme
klije sve brže i brže
juri u sutra bez zadrške
bez Äekanja
bez mene
udaram ga snagom Äemera
ne priznajem poraz
sumanuto se držim s ove strane
pokidanog sata
iscjepanog kalendara
slaveći pobjedu
ne tražeći predaju
prekrivam ogledala
sretna ulazim u zamku
van vremena
Hvale vrijedno je ovakvom poetskom snagom suprotstaviti se onom (vremenu, dakle) koje je neumoljivo, neizgubivo, pobjegne i pobijedi nas u sferama naÅ¡ih iskustava. Na tu temu o njegovoj "gladi" za nama, za naÅ¡im trajanjem valjalo je napisati uradak koji se Äita sa divljenjem.
VPM
hvalaaaaa
srdaÄan pozdrav prijatelju
Ljubi
Poslano:
21. 12. 2017 ob 18:38
Spremenjeno:
21. 12. 2017 ob 18:38
Ljubice... Vi ste rijeÄju uspjeli sruÅ¡iti taj viseći most kojim vrijeme povezuje danas u sutra. Nježne su VaÅ¡e ruke, ali su i te kako u ovom uratku sledile vrijeme. ÄŒestitam!
hvala Vam Nikita... raduje me da Vam je moja pjesma bliska i da je osjećate...
srdaÄan pozdrav
Ljubi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 21. 12. 2017 ob 08:00
- Prebrano 646 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zakljuÄeno!
- Å tevilo doseženih toÄk: 115.08
- Å tevilo ocen: 6