Morseov kanibalizam
S nadnevkom iz ožujka 1975.,
poštar je jutros pred mojim vratima
ostavio obavijest pogrebnog poduzeća
“Škrtci ne idu u raj”.
Uz obavijest bila je priložena
Odluka o izvanrednom otkazu života.
U tom trenutku shvatila sam
zašto patim od postnatalne depresije.
Sreća mi je otkazana prije čitanja Proglasa
o krunidbi mog srca elektrostimulatorom.
Otajstvo vjere.
Jebeni sam Morseov kod,
impuls ovisan o zadovoljstvu svog
Kreatora
i vlastitih erogenih nukleusa.
Sretna sam jedino
kada sam vakumirana.
Ne plijesnim.
Ne kvarim se.
Jednom otvorenu,
čuvati na temperaturi bola
i konzumirati u suicidalnom kanibalizmu.
Odlična! Ni tvoja poezija nikada ne pljesni i ne kvari se jer je iznad vremena i prostora.
Lp, salke
Poetsko djelo zaslužno svake pažnje! ČESTITKE, nikita!!!
Pesem, v kateri igrivost (besedna in pomenska) presega strašljivost, v kateri je p.s. odvisen od volje Kreatorja in ki lahko preživi le s pravo mero bolečine in samomorislkega kanibalizma ... čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 19. 12. 2017 ob 09:43
- Prebrano 1084 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 287