U plavom si bio kada smo se sreli

Prosuo po meni nebeski svod

Napolju hlad, u nama dodiri vreli

Sliše se kroz vene svih leptira rod.

Magnetne su usne zaboravile vreme

I kosti zapetljane kao vetrova blud

U vasioni zvezde svom beskraju streme

U tebi tolim žeđ i oblačim stud.

I upoznajem neke nove reči postojanja

A misli sa zaboravom pletu mreže

Ti i ja, ceo svet iz utrobe izranja

Srca nam kroz pore u jedno veže.

I opet veju paperjaste misli

Lomne se kapi grle po nama

Prstima damare u tišini smo stisli

Na obzorju novi dan se prolama.

Malaino