TRAGOVI
na vrhu zadihanih stepenica
zastajem, gledam zvijezde
uzmi ogrtač, hladan je
privid mira
maestral izdiše u visokim travama
začudo, ne žalim više što blijede
reminiscencije na izabelu
na njene želje, suze, na njen stas
na noći nad mostovima vltave
na prag, grad u kojem se
na svakom koraku
dodiruje onostrano
trave u visokom stijenju
povijaju moji koraci, brišu
tragove disanja, lagane
u prozirnim šumama
uzmi ogrtač, hladno je
hladan će procvjetati kamen
na pustim putima
stići ćete zaljuljano more
dok koračaš
kamo sam pošao?
Tragovi su kao disanje, neophodni za postojanje srca, tvoji nam govore divne priče. Nježno.
Lijep pozdrav pjesniče.
salke
Hvala za čitanje i lijepe riječi.
Lijep pozdrav,
Mirko
Sjajna pesma, svakako!!! Poentirana prefektno - pogađa ravno u srce i u dušu čitaoca... Čita se bez daha, udahne se vazduh na početku, zadržava iz strofe u strofu i onda jedno veliko "UH!" na kraju... Doživela sam je duboko!
Lp Milena
Veoma lepo, Mirko.
pozdrav, Jagoda
Milena, Jagoda, radujem se što je pjesma ostavila dojmove zbog kojih ste me počastili pohvalama.
Srdačan pozdrav,
Mirko
Vzpenjanje po stopnicah, k (notranjemu) miru, ko počasi odpadejo hrepenenja, pogrešanja in toplina - melanholična pesem, ki se premika po resničnih in prividnih pokrajinah, združenih v mislih p. s. - čestitke,
Ana
Ana, pozdravljam Te i zahvaljujem se na podčrtanki!
Mirko
Čestitam Mirko na podčrtanki!
Lijep pozdrav, salke
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 28. 11. 2017 ob 21:40
- Prebrano 875 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 289
- Število ocen: 14