ona je umela da peva

i kad joj nije bilo do pesme

ona je znala da budna sneva

da želi ono što se baš ne sme

ona je plesala na vetru

u svetlim noćima posle oluje

ona je glumila u kratkom metru

i znala sasvim lepo da psuje

ona je pila crveno vino

iz teške čaše od kristala

ona se uvek smeškala fino

al' teško da je ikome dala

ona je nestalala jednog dana

i spomen na nju daljina briše

ona je bila ko jesen rana

kakvih odavno već nema više

ona je živela negde na jugu

ne nekom mestu tad meni dragom

ona je otišla da traži dugu

i obećani pehar sa blagom

ona je bila samo plod mašte

više se ne sećam ni njenog lica

bila je ljljan iz moje bašte

bila je jato prelepih ptica

ona je bila...

... il' nije bila...?

Milen Šelmić