obeležena prokletstvom predaka

i sudbinom potomaka

držala se uporno podalje od stvarnosti

kao da joj nije smetao mrak u sobi što je ličila na ćeliju

kao da joj nije smetala ni gluva tišina kojom su je mučili

nijedan kamen nije toliko hladan

kao što je hladno sleđeno srce

otupela odavno od ustajalog bola

nije se glasala nikad

osim jezivim kricima u neko doba noći

koje ni najjači lekovi nisu mogli da umire ili priguše

njeno trajanje bilo je istovremeno i rekvijem i uvertira

ne postoji prevelik greh kojim nije zgrešila

niti kazna kojom nije kažnjena

zamrla je i najmanja iskra života

ako je život uopšte vredan tolikog napora

da bude nečija istina

nečija dogma

ili nečija pretpostavka

samo u retkim trenucima prosvetljenja

mirno je odlazila do činije sa vodom

i nad njom plakala

Milen Šelmić