PUNINA PRAZNINE
Purpur dana
se savija
u rolnu mraka.
Strašnog li neba!
Ježim se od
mrkle praznine,
što posvuda posjeda.
Zavarava, kao ničeg nema.
Laže! Vidi, samo što prsnula
nije od punine.
Iz zgrčene mrakače
isteže ruke, kroz aorte
mi provlači ledene prste.
Ne miluje. Zabada.
Presađuje trnce
u krvne pločice,
baš u jedro kojeg nema.
Zabada. Do dna
koštane srži.
I prži.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 31. 03. 2009 ob 21:52
- Prebrano 997 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 125
