KAP
Znam, tečeš ovim gudurama nevidljivo
Utapaš se u sunčev znoj i milinu
Kroz ravnicu kliziš polagano, sanjivo
Upijaš svu zemnu rodnost i nutrinu,
I tada, sred obronaka pronalaziš put
Kroz čokote u stabljike i lišće ničeš
I puštaš nežno da ti okruni se skut
Crvenim i ljubičastim govorom sričeš,
Najtananija slova ispisuješ venama
Krvcom oganj poneseš i zgasneš
O, kako samo rascvetalo žuboriš međ stenama
I kao iskra u srcu na tren samo planeš,
Pa ipak, s jutra iznova kreneš
Lagano poput noći što se prikrada
Mač svoj grozdoviti u boj da preneš
Iznova međ ljude da se probudi nada,
Rumen u obraz neprimetno vraćaš
Snažiš misli i telo, kuraži puna
Ma za jedan gutljaj zadnji dinar plaćaš
Onaj čudesni ukus zvezdanih struna,
Znam, mirisnom me notom upijaš u se
Nadolaziš s ukusom cveća kao plima
Tebi, što ni Bogovi odoleti ne mogaše
Dadoše sve radosti i tuge za poslednju Kap Vina.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Malaino
- 07. 07. 2017 ob 08:21
- Prebrano 444 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 85.32
- Število ocen: 4
