U DVOJE
Otvorih jutro pogledom znatiželje
navukoh danu cipele
i krenusmo ja i moj dan
uhodanim putevima dosade.
Odjednom puknu vidici
razlije se krošnjost mirisnih lipa
u njedrima htijenja,
zamiriše svježi kruh
sjećanjem na pregaču umrljanu brašnom.
Šetamo tako, ja i moj dan,
obilazimo grad zvonika,
tražeći izgubljen osmijeh
zatvorenika vlastite zablude.
Zavirujemo u košare prepune voća
tražeći neubran plod na granama djetinjstva.
Ponekad mi se pričini
neko poznato lice
neka nabujala emocija gane usne
u jedva primjetan osmijeh.
Šuti moj dan, šutim i ja,
u dvoje je nekako i šutjeti lakše.
krasna
tako zelo mi je pisana na kožo
lp
I
Pa, dobri, sve ima svoje vreme... :)
Pozdrav
hvala Irena...<3
hvala Mikailo :-)
hvala Salke... pozzzzzz :-)
Zelo čista poetika, tako nežno in nevsiljivo podana ... neka hvaležnost do obutega dneva preveva pesem in ta molk na koncu odpira pogled.
Lp, lidija
Uredu Lidija ;)
Reci ti meni gde ja mogu pronaći prevode tvojih pesama na srpskohrvatskom jeziku? Ako ti nije teško pošalji mi link do njih.
Uvek se stidim što ne mogu čitati na slovenačkom i makedonskom jeziku.
Srdaćno te pozdravljam.
Hvala Lidija, raduje me da ti je pjesma u svoj njenoj jednostavnosti, a unutarnjoj složenosti, draga...
Do nekog viđenja, zagrljaj
Ljubi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 03. 07. 2017 ob 20:32
- Prebrano 810 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 276.46
- Število ocen: 13