Bilo jednom jedno more. I bio jednom jedan čovek. Još kad je jedan čovek bio mali sreli su se prvi put. Jedan čovek čudio se lepoti i veličini jednog mora. A jedno more je prepoznalo jednog čovek i znalo je da je to početak večitog prijateljstva. često su bili zajedno, jedno more je pazilo jednog čoveka a jedan čovek je voleo jedno more.

I onda odjednom, ko zna zašto, jedan čovek i jedno more počeli su da razgovaraju. Možda zato što je jedno more shvatilo da je jedan čovek odrastao i naučio se životu. Sve svoje tajne jedan čovek je poveravao jednom moru. A jedno more je jednom čoveku talasanjem, penjenjem i mrštenjem davalo do znanja da čuje, da razume.

A onda jednog dana je jedan čovek uz jedno more ugledao jednu divnu ženu. I jedno more i jedna divna žena već su se dugo poznavali. I jedno more je odmah primetilo varnice u očima jednog čoveka. Smeškalo se jedno more, tih je dana bilo vrlo mirno i nežno, jer je znalo šta znače one varnice u očima jednog čoveka: jedan čovek zaljubio se u jednu divnu ženu. A jedna divna žena? Pa nije, da joj jedan čovek nije bio drag, ali u očima jedne divne žene nije bilo varnica. Jedan čovek se dugo trudio da bi mu se jedna divna žena nasmešila, ga pomilovala po ruci, poljubila na lice...

I onda je jedan čovek seo uz jedno more i pročitao mu pesmu:

Pokaži joj, more moje, zlatne obraze

Jutranjeg buđenja,

Večernjeg zalaska.

Pokaži joj, more moje,

Svu snagu svojih talasa,

Svu belinu svoje pene,

Svu modrinu svoje veličine.

Sastavi joj, more moje,

Mozaik od šarenih staklića.

Nasmej joj se, more moje,

Mojih osmeha nije videla.

Zagrli je, more moje,

Mojih se zagrljaja branila.

Poljubi je, more moje,

Mojih poljubaca nije bila željna.

Reci joj, more moje, da je volim

Mojim rečima nije verovala.

Pričaj joj, more moje,

O noćima punim zvezda i padalica.

Pričaj joj, more moje,

O ljubavi većoj od svega,

O želji dubljoj od tebe.

Pričaj joj, more moje,

Sve joj ispričaj.

Jedno more je shvatilo molbu jednog čoveka i odlučilo je, iako je znalo šta molba jednog čoveka znači, da je usliši. I onda, najtmurnijeg dana, jedno more je sakrilo jednog čovekau svoje najdublje dubine.

A jedna divna žena? Jedna divna žena je još uvek posećivala jedno more. I jedno more je ispunjavalo molbu jednog čoveka. Jer jedno more je dobro i ono prihaća sve, jer jedno more je jedna velika, beskrajna ljubav.

polikarp