još se sećam devojke

iz voza za Murmansk

od pre tridesetak zima

(ili od pre nekoliko života)

kada sam hrlio ka severu

i ne znajući da je sever u meni

pamtim beli šal

tamnocvenu kapu

i dugu kestenjastu kosu

koju sam gledao

negde od Kijeva

pa sve do Moskve

još se sećam devojke

iz voza za Murmansk

nije se ni osvrnula

ni nasmejala

ni progovorila

izgledala je pomalo nestvarno

izgledala je kao nečija čežnja

mene je fascinirala hladnoćom

ledenom kao ruska zima

nosila je kratku srebrnastu bundu

i čizmice od španske kože

nosila je svojih

dvadeset i nešto godina

manirom gospođice

iz pariškog petog arondismana

nosila je i svoju lepotu

gordo

nezainteresovano

gotovo prkosno mirno

još se sećam devojke

iz voza za Murmansk

kojim sam suludo hrlio na sever

ne sluteći da sever nosim sa sobom

da je putovanje nepotrebno

nepotrebno tada

nepotrebno ikada

nepotrebno u tom pravcu

devojka iz voza za Murmansk

čudno

od celog tog putovanja

sećam se samo nje

i ničeg više

Milen Šelmić