MONOLOG ZEBRE
nisam ono što me za-uz-ima.
i ne posedujem
nijedan ontički trenutak. nimalo
ne sličim sunčevom torzu
čiji drhtaj, samo jedan
puni ceo
visoki beskraj.
ne ljutim se i ne žalim
na boga što mi je dodao par pruga i koji
teg više. što me uskratio
za glavnu rolu. jer znam - i ova, sporedna
uloga podrazumeva zauzimanje
prostora: svako je prostiranje
domaći zadatak u kom se kalkuliše
beg, i ako se posreći – p(r)oživi
nešto malo, što liči na katarzu
Vsi smo po malem zebrasto progasti, nihče ni popoln in vsakdo išče svoj prostor po soncem... z nekaj absurda in samoironije dodelana pesem, bravo jagoda.
Lp A
Da, upravo tako. Hvala na sjajnom komentaru, Andrejka.
lp
Jagoda
Biti zadovoljen s tem, kar si dobil, ni povsem enostavno, ampak če preživiš, te poživi ... (samo)ironija na dober način izpostavlja boleče plati iskanja prostora (o katerem piše že Andrejka), čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 02. 06. 2017 ob 07:53
- Prebrano 767 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 261.98