MONOLOG ZEBRE
nisam ono što me za-uz-ima.
i ne posedujem
nijedan ontički trenutak. nimalo
ne sličim sunčevom torzu
čiji drhtaj, samo jedan
puni ceo
visoki beskraj.
ne ljutim se i ne žalim
na boga što mi je dodao par pruga i koji
teg više. što me uskratio
za glavnu rolu. jer znam - i ova, sporedna
uloga podrazumeva zauzimanje
prostora: svako je prostiranje
domaći zadatak u kom se kalkuliše
beg, i ako se posreći – p(r)oživi
nešto malo, što liči na katarzu
Vsi smo po malem zebrasto progasti, nihče ni popoln in vsakdo išče svoj prostor po soncem... z nekaj absurda in samoironije dodelana pesem, bravo jagoda.
Lp A
Da, upravo tako. Hvala na sjajnom komentaru, Andrejka.
lp
Jagoda
Biti zadovoljen s tem, kar si dobil, ni povsem enostavno, ampak če preživiš, te poživi ... (samo)ironija na dober način izpostavlja boleče plati iskanja prostora (o katerem piše že Andrejka), čestitke,
Ana
Hvala, Ana! :)
lp
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 02. 06. 2017 ob 07:53
- Prebrano 669 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 261.98
- Število ocen: 12