pitam se ponekad
gde je granica bola
ne fizičkog
već onog ljudskog
pravog
mada znam da odgovora nema

kao što nema ni pristajanja
ili priznavanja nečeg što nisam ja

uostalom
nemam ništa da vam priznam
osim ljubavi
nju priznajem uvek

moja je ljubav
kao hiljadu i jedna noć
i jedan dan
samo što je taj dan
svaki dan
iz dana u dan
i nikad ne prestaje

ko zna koliko duša 
nosim na savesti
a ipak mi je čista
koliko već savest 
može da bude čista

ne pristajem na kajanje
naprotiv
ni zbog čega se ne kajem
niti se ičega stidim
da nije tako
negirao bih sebe
kao Biće među Bićima

nije lako hodati kroz trnje
tragati za Gralom
ili hrliti ka beskraju
nije lako
a uvek ostavlja crvene tragove

teško je biti različit
neprihvaćen
katkad i prezren
i takve rane nositi 
ponosno i dostojanstveno

neki bi to nazvali ugrizima sudbine
nije to sudbina
nisu važni termini
nazivi 
ni odrednice

mogu se o tome
izgovoriti ili napisati
mnoge teške i veleumne reči
ali ja to jednostavno zovem

nepristajanje

Milen Šelmić