Stari je mesec raster'o maglu, baš kada treba,
zatim je prosuo srebrne zrake na grad.
Zaista drži reč gospodar noćnoga neba,
to nam je obeć'o još kad je bio mlad.

Zablista srmenim sjajem prelepa majska noć,
svita zgužvanih senki mahniti izvodi ples.
I dok sve te čarobne sile koriste svoju moć,
Malene noćne vile zapale svečani kres.

Ponoć se tiho pruži nad gradom, k'o tamna duga.
Kao da vreme nekako stade za čas.
Začu se tada prelepa pesma, sonata, fuga,
i ja sam znao da tako ponoć peva za nas.

Milen Šelmić