kao da nije bila noć

i da nije padala kiša

(odakle onda kapi

na tvojim trepavicama?)

kao da nije bilo ćutanja

glasnog

preglasnog

kao vrisak sred ništavila

(zašto ga još uvek čujem?)

nije bilo ni večeri pre

ni jutra posle

ni nas nije bilo

osim u tih nekoliko kratkih časova

kojih takođe kao da nije bilo

sve se to stopilo

u samo jedan jedini poljubac

koji ge trajao dugo

(od sumraka do svitanja)

a ustvari kratko

kao trenutak ponoći

njega čuvam u sećanju

(čuvam i miris tvoje kose)

čini mi se da još osećam

i drhtaje tvog tela

u ljubavnom zanosu

trenutak koji se dogodio

ili se nije dogodio

te noći

(koje kao da nije ni bilo)

posle su se dani odvukli u nepovrat

noći su postale beskrajno teške

neme

besmisleno prazne

budućnost je postala prošlost

nada se utopila u stvarnost

kamenje je prestalo da se kotrlja

i poslednje selice su odletele na jug

a nama je preostalo

samo

da se pretvaramo

da se ništa nije dogodilo

Milen Šelmić