Naoružana čežnjom u lavirintu želja

Nada preživljava sve mračne kutke

I kroz zavoje stupa smelo, puna htenja

Jedino uzdah magli pogled lutke.

Mamurne reči s usana lepršaju

S mislima ukivaju ushite u korake

po ovim samotnim ulicama vešaju

uvek u zakasnelim cipelama svezuju trake.

Probuđena na izdisaju dana

gorim venama, u bezvremenom plesu

staklastih čekanja, što se prelivaju sama

u kaleidoskopu strogih minuta se kresu.

I mislima uznesena do onog tanušnog mesta

između svih započetih trenutaka

do linije nestvarnosti, nesvesta

tako daleke, na jedan uzdah zgužvanih svitaka.

U treptaju oka, usamljenih izgubljenosti

opijena mirisima dalekih ostvarenja

sapetih dodira, u dahu očekivanosti

toliko promašenih stepenica, skretanja.

Al koraku ne dam da se splete

Ni tuzi u srcu da ogrezne svoje žuči

I svima koji začaranim razumom prete

Predajem sjaj što ih ljubav ova u oku luči..

Malaino