PRELUDIJ
Da me ne bi pronašla
odveć slabog
bez nje
u oku suza
nejasne čežnje
krenem niz grlo
krvotokom
da je gutam
a ova mi se
u duši rasprši
kao kapljičasti san
o oblaku
s licem majke
gdje muku moju
ona zna
kao svoju
što je u njedrima
od neba njiše
vedrima
smirujuć me
bezutješnog
tik prije kiše.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 07. 03. 2017 ob 19:57
- Prebrano 508 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 286.2
- Število ocen: 10
