Snovi prašni

U ovom kutku

Uspomena

Ova ptica nije odletela

Na jug

Več gleda

Kako jata odlazi

A ona ne može

Ni dignuti svoja krila

Ni viknuti

»pomozi Bože«

Tako me probudi

Usred noči

I tako do jutra

Nesanica

Neodletelih puteva

Pročutalih snova

A snovi

I oni ne dolaze

Kad jih više ne dozivaš

Maknu se u tamu

U prašinu

Pored ostalih

Kojih niko više ne zove

Kojih se više niko ne seča

Zato je tama jedina boja

Koja može sakriti samoču.

salke