Ja sam žena i cvet

I zrno peska na dnu okeana

I ikra i mač

Kost zaboravljene istorije,

Ona nepoznata dimenzija što spaja vekove i krv

I rađa list i zenicu,

Stub što prkosi vremenu

I nebo čini plavljim

I goru zelenijom

A more mističnijim,

I mleko sam što doji zemlju

Klancima i klisurama

Brzacima i goletima,

I rebro tvoga rebra

Porođena tvojim pogledom

Onkraj vetra i smilja

Sve sam... i ništa...

Bez tebe,

Čuvaru anđela...

Malaino